rinvekige

Stilske figure

rinvekige | 08 Јануар, 2019 20:00

Stilske Figure

❤️ Click here: Stilske figure

Množinska slaganja mogu imati i one imenice koje nisu zbirne formalno, nego samo po značenju, kao što je imenica jato, npr. Primeri: siromašan čovek, ljubazna osoba, lepa devojka, olovni oblaci. Zbog toga se te stilske figure ne smeju shvatiti kao jednodimenzionalne, jer sa svakim ponavljanjem one u književnosti otvaraju neku novu dimenziju i, samim tim, reči u književnom delu, kao i samo delo, dobijaju neko novo značenje. Za sintaktičku razinu izrazito je relevantna i stilska figura koja se naziva kumulacijom gomilanjem i koja je suprotna elipsi, tj.

Sastoji se od tri dela: pitanja: Oj punice, đevojačka majko, Ili si je od zlata salila? Zasto su tako uporno verovali u bozanski izvor reci? Ređanje slika od najslabije ka najjačoj naziva se klimaks, dok se ređanje slika od najjače ka najslabijoj naziva antiklimaks.

U figure konstrukcije spadaju: 1 asindeton, 2 elipsa, 3 inverzija, 4 polisindeton, 5 retoričko pitanje. Stilistika ispsituje sva sredstva koja streme nekom posebnom izražajnom cilju. Njegoš, Gorski vijenac Simbol: Kad ime nekog konkretnog predmeta postane oznaka za neki apstraktan pojam ili grupu pojmova, onda se takva reč naziva SIMBOLOM. Primeri: siromašan čovek, ljubazna osoba, lepa devojka, olovni oblaci. U distihu su pesnici mogli da sumiraju rečeno, da iskažu poentu. Iz tih neobičnih sklopova reči proizlazi novo značenje one reči koja je glavna u tom neobičnom sklopu.

Stilske figure dikcije - Zatvorili su vrata; Zatvorili su vrata jer će kiša, Budući da će kiša, zatvorili su vrata itd.

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove Književnost Stilske figure Autor: Petar Jokić, nastavnik Poređenje Poređenje je osnovna i najčešća stilska figura. Poredi se nešto nepoznato sa opšte poznatim da bi se nepoznato učinilo poznatim širem krugu. Često se koristi u svakodnevnom razgovoru. Kad nekoga ko je bolestan govornik hoće slikovito da opiše kaže: Žut kao limun, žut kao vosak, crn kao zemlja; kad se hoće opisati neko iznenađenje, kaže se: udari kao grom iz vedra neba itd. Ovakva poređenja su banalna jer su izlizana od silne upotrebe. Da bi imalo umetničku vrednost treba da otkrije novu sliku: Pašću, umreću, duša mi gore, rastopiće me do bele zore ko grudu snega vrelo sunčanje. Poredbena kopula nije obavezna, čak su takva poređenja lepša: Fatima je strukom divota, oči su joj dvije zvijezde, lice joj je jutro rumeno, P. Njegoš Metafora Metafora je, ustvari, skraćeno poređenje. Izostavljeni su prva dva člana, a naglašen treći. Kad nekoga ko je brz hoćemo da slikovito opišemo, koristimo poređenja: brz kao zec, brz kao strela, brz kao munja, ali ako kažemo samo: munja, strela, zec, gradimo metafore. Deca u sitnim čarkama često koriste metafore: majmune jedan, slone, zmijo itd, a opet teško otkrivaju ovu figuru u umetničkim delima. Hajde malo da otkrijemo razliku između poređenja i metafore. U poređenju: Marko je brz kao zec, subjektu smo pripisali samo jednu zečiju osobinu - brzinu. Međutim, kad upotrebimo metaforu zec, ostavljamo mogućnost sagledavanja i drugih osobina ove ljupke životinje; zec nije samo brz nego i plašljiv, umiljat itd. Metafora je, kako je već rečeno, česta u svakodnevnom razgovoru. Zaljubljeni jedno drugo časte metaforama: šećeru, jagnje moje, srećo moja itd. Ovde treba biti osobito obazriv, jer, recimo, jagnje kad poraste bude ovan ili ovca, što priču vodi u drugi smer. Primeri za metaforu: Na moru burnom ljudskoga života prerano ja sam upoznao svet V. Ilić Nekoliko sitnih vatrica silazi joj niz lice i kaplje u krilo. Ćosić Kontrast ili antiteza Kontrast je stilska figura poređenja po suprotnosti da bi se istakle obe pojedinosti. Poznato je da nam neko niskog rasta uz visokog čoveka deluje još niži, da debeo čovek uz mršavog izgleda još deblje i obrnuto. Šantić Metonimija Metonimija je stilska figura kod koje veza između dva pojma nije ostvarena po sličnosti ili suprotnosti, nego po logičnoj zavisnosti. Na primer: kad kažemo kukavica umesto plašljivac, izvršili smo metaforičnu zamenu pojmova on je plašljiv kao kukavica, on je kukavica. Međutim, kad kažemo: on živi od svojih deset prstiju umesto od svoga rada, izvršili smo metonoimijsku zamenu pojmova; upotrebili smo pojam sredstva kojim se vrši radnja da označimo pojam radnje. Između ta dva pojma stoji logička veza: svaka radnja vrši se nekim sredstvom. Kuka i motika označavaju seljaka, tj. Pojeo je tanjir supe. Ovde se sudom označava zapremina, količina suda. Personifikacija Personifikacija je stilska figura u kojoj se stvarima i apstraktnim pojmovima pridaju ljudske osobine. Najčešće se javlja u opisima prirode: Mesec pođe uz Moravu, zaviri u topoljake i sve do zore brčka po reci bele ruke. Morava šumi ljuteći se na ustave vodenica i po čitave noći kikoće se na mesec trčeći po sprudovima. Ćosić Veoma je slikovita kad se personificiraju apstraktni pojmovi: Sumnja se, naime, lako useli u glavu carskog policajca. Zapravo, ona se i ne useljava, jer je uvek u njoj i gotovo uvek budna, a kad malo pridrema, ona spava samo na jedno oko i jedno uvo... Andrić Asonanca Asonanca je stilska figura koja se zasniva na ponavljanju istog samoglasnika u stihu. Koristi se da bi pojačala zvučnost stiha i naglasila izražajnost pesničkog jezika. Šantić Veče na školju Epitet Epitet je reč najčešće pridev koja stoji uz imenicu i bliže je određuje, označavajući neku njenu osobinu. U gramatičkom pogledu to su atributi. Primeri: siromašan čovek, ljubazna osoba, lepa devojka, olovni oblaci. Ne tako retko epitet može biti i imenica, koja je, ustvari, poimeničeni pridev. Primeri: lepota devojka lepa devojka , đul ruža bašta, spomen česma, div čovek itd. Pod uticajem engleskog jezika danas je ovakvih epiteta sve više: internet kafe, plazma televizor, kolor televizor, kontakt program, biser ogrlica umesto ispravnog biserna ogrlica itd. Pored prideva i imenica epiteti su i prilozi uz glagole. Primeri: stidljivo pitati, gromoglasno pričati, tiho besediti, silno zapinjati itd. Stalni epiteti: Ovim pojmom označavamo epitete u narodnoj književnosti, jer se uvek ponavljaju čak i onda kad očito ne označavaju pravu osobinu. Tako, recimo: ljuba je vjerna i onda kad se iz stihova vidi da je neverna, grlo je bijelo i kod crnog Arapina, njegove su ruse plave kose; britka sablja, teška topuzina, koplje ubojito itd. A kad čula Anđelija mlada, Bolje skače na noge lagane I pošeta malo naprijeda, Polu britke uzimala ćorde, Uvija je svilenim jaglukom, Da bijele ne nagrdi ruke, Pa evo je k dva dobra junaka. Uvija se okolo junaka, Ne udara da od Boga nađe! Ne udara silna Blagajliju, Nego bana, svoga gospodara, Udari ga po desnu ramenu, Nagrdi mu u ramenu ruku. Česta je u usmenoj narodnoj književnosti, a nije retka ni u pisanoj umetničkoj literaturi. Meni, lično, bolje su i slikovitije one iz narodne književnosti. Imao sam od zlata jabuku, Pa mi danas pade u Bojanu, Te je žalim, pregoret' ne mogu! Međutim, žena Janković Stojana, shvata alegoričnu poruku. Junak se posle devet godina vraća kući iz ropstva i na dvoru zatiče ženine svatove. Jeste testir, a da zašto nije? Tom se svati ništa ne sjećaju, dosjeti se ljuba Stojanova, otpusti se od ručna djevera, brzo ode na gornje čardake pa doziva seju Stojanovu: Podebljani stihovi - primeri su za alegoriju. Hiperbola Hiperbola je preuveličavanje osobine predmeta ili intenziteta radnje. Vrlo česta u književnosti, ali i u svakodnevnom razgovoru. Kad su roditelji ljuti zbog nestašluka dece kažu: Ima da budeš manji od makovog zrna, ili: Sto puta sam ti rekao da to ne radiš. Već na dobre konje i junake. Njegoš, Gorski vijenac Paradoks: Paradoksom se naziva misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna, a koja je, ustvari, duboko tačna i istinita. Ovde na prvi pogled izjava izgleda protivrečna. Ako ljudi stalno napreduju u tehnici, očekivalo bi se da bi se četvrti svetski rat vodio još savršenijim oružjem. Međutim, posle nuklearnog rata, ljudi bi toliko uništili svoju civilizaciju da bi morali početi novi život kao divljaci. Šta je ironija Kad rečima dajemo suprotan smisao od njihovog osnovnog znaćenja to se zove ironija. U govoru ironičan izraz se posebno naglašava, a u pisanju stavlja pod navodnike da bi slušalac ili čitalac razumeo da mislimo suprotno od onog što kažemo. Amana ti đe nauči tako, ko da su te u Mljetke šiljali! Naime, jedna od muka za hrišćane bila je da čoveka obese za noge, a ispod njega naloži se vatra na kojoj se dimi i živ peče. Onomatopeja Jedna je od najstarijih figura. To je podražavanje glasova u prirodi. Na primer: vetar huji, voda žubori, lasta cvrkuće, slanina se čvari, vo muče, mačka mijauče. Simbol: Kad ime nekog konkretnog predmeta postane oznaka za neki apstraktan pojam ili grupu pojmova, onda se takva reč naziva SIMBOLOM. Na primer: Gavran je simbol nesreće, golub- nevinosti, krst- hrišćanstva, polumesec- islama, srp i čekić - komunizma. Soko kao simbol viteštva, junaštva metaforskog je karaktera jer je nastao prema vezi po sličnosti: neustrašiv kao soko. Gavran kao simbol nesreće jednim delom je metonimskog karaktera: on je crn, a crninom se označava nesreća. Ponekad cela pesma ili pripovetka može biti simbolična. Tako pesma Vojislava Ilića Grm simbolično označava usamljenika, ponosita i postojana čoveka. Pesma Morska vrba Jovana Dučića takođe označava usamljena i tužna čoveka. Aluzija Aluzija je stilska figura koja posredno upućuje aludira na neki događaj iz mitologije, neku istorijsku ili političku situaciju, književni lik, ili delo. Za njeno razumevanje potrebno je poznavanje određenih činjenica. To je aluzija na basnu Lav i lisica. Lisica nije htela ući u pećinu kod lava pošto je znala da će je pojesti, jer je videla da tragovi vode do pećine, ali ne vode iz nje.